Пређи на садржај

Компаније из Срема на незваничном списку фирми које су имале рачуне у АЛТА банци

Трагом информација које су се појавиле на друштвеним мрежама, а односе се на списак компанија које су наводно имале отворене рачуне у АЛТА банци, којој је Народна банка Србије одузела дозволу за рад, истраживали смо које се фирме са седиштем у Срему помињу на том списку.

Ана Шведков4 мин. читањаКоментари
ViberWhatsAppFacebookX
Новац
PixabayPixabay

Напомена редакције: Подаци о компанијама и износима пословног промета наведени у овом тексту потичу из незваничних објава на друштвеним мрежама и нису потврђени од стране АЛТА банке, Народне банке Србије или Агенције за осигурање депозита. Њихово навођење не представља тврдњу да су компаније имале одређене износе новца на рачунима у овој банци, нити да су претрпеле финансијску штету.

Према информацијама које круже друштвеним мрежама, међу компанијама из Срема наводе се Металфер Стеел Милл из Сремске Митровице, за који се помиње пословни промет од 22,7 милијарди, АМ Цонструцтионс из Руме, са наведеним прометом од 12 милијарди, као и Сремпут, такође из Руме, чији се промет наводно процењује на 8,6 милијарди. Напомињемо да је реч о незваничним информацијама преузетим са друштвених мрежа, које наш портал није могао независно да потврди кроз званичне евиденције банке или надлежних институција. Наведени износи пословног промета такође захтевају додатну проверу, посебно у погледу валуте, обрачунског периода и извора података. Важно је нагласити да податак о пословном промету компаније не представља износ новца који је она евентуално имала на рачуну у АЛТА банци. Такође, само постојање рачуна у овој банци не значи да је компанија претрпела финансијску штету након одузимања дозволе за рад.

У наставку доносимо опште информације о томе шта се догађа са средствима физичких и правних лица када банка изгуби дозволу за рад и када се над њом покрене стечајни поступак.

Ако физичко лице има рачун у банци која изгуби дозволу за рад

Грађани чији се депозити налазе у банци којој је одузета дозвола за рад пролазе кроз следећи поступак:

  1. Народна банка Србије одузима банци дозволу за рад.
  2. Покреће се одговарајући поступак престанка рада банке, односно стечај или ликвидација.
  3. Активира се систем осигурања депозита.
  4. Агенција за осигурање депозита организује исплату осигураних депозита.

У Србији је осигурани депозит заштићен до 50.000 евра по депоненту, по банци, без обзира на број рачуна које депонент има у тој банци. То значи да, уколико грађанин у банци има депозит од 20.000 евра, тај износ је у целости покривен осигурањем. Ако има 80.000 евра, осигурање покрива највише 50.000 евра, док се за преостали износ потраживање остварује у стечајном поступку, у складу са законским правилима.

Ако правно лице, односно компанија, има рачун у банци која изгуби дозволу за рад

Није свака компанија заштићена осигурањем депозита. Према правилима система осигурања депозита, право на осигурану исплату имају микро, мала и средња правна лица, као и предузетници. За њих важи лимит од 50.000 евра по депоненту, по банци. Велика правна лица немају право на исплату из система осигурања депозита, већ своја потраживања остварују у стечајном поступку банке.

Шта се догађа са рачуном компаније?

  1. Компанија више не може редовно да располаже рачуном у банци којој је одузета дозвола за рад.
  2. Средства евидентирана на рачуну улазе у обрачун потраживања према банци.
  3. Ако је компанија микро, мало или средње правно лице, може да оствари право на осигурану исплату до 50.000 евра.
  4. За евентуални износ који прелази осигурани лимит потраживање се остварује у стечајном поступку.
  5. Велика правна лица своја потраживања остварују у стечајном поступку, без права на осигурану исплату депозита.

Компаније морају да обезбеде несметано пословање отварањем рачуна у другим банкама, како би могле да примају уплате, плаћају добављаче, исплаћују зараде и измирују пореске обавезе. Отварање новог рачуна, међутим, не значи да се средства са рачуна у банци над којом је покренут стечајни поступак аутоматски преносе на нови рачун.

Шта ово значи за компаније из Срема?

У случају компанија из Срема које су, према незваничним информацијама, имале рачуне у АЛТА банци, потребно је утврдити неколико важних чињеница. Пре свега, важно је утврдити да ли је компанија разврстана као микро, мало, средње или велико правно лице, јер од тога зависи право на осигурање депозита. Такође, потребно је утврдити колики је износ средстава компанија имала на рачунима у АЛТА банци у релевантном тренутку, да ли је у истој банци имала више рачуна, као и да ли је према банци имала кредитне или друге финансијске обавезе. Посебну пажњу треба посветити статусу рачуна у тренутку одузимања дозволе за рад банци, као и томе да ли је компанија остварила право на осигурану исплату или ће своја потраживања морати да пријави у стечајном поступку. Наш портал ће наставити да прати ову тему и проверава информације о компанијама из Срема које се доводе у везу са пословањем преко АЛТА банке, кроз доступне јавне регистре и обраћање надлежним институцијама и самим компанијама.

Напомена редакције: Подаци о компанијама и износима пословног промета наведени у овом тексту потичу из незваничних објава на друштвеним мрежама и нису потврђени од стране АЛТА банке, Народне банке Србије или Агенције за осигурање депозита. Њихово навођење не представља тврдњу да су компаније имале одређене износе новца на рачунима у овој банци, нити да су претрпеле финансијску штету.

ViberWhatsAppFacebookX

Коментари

Напиши коментар

Коментари се објављују одмах. Уклањамо увреде, говор мржње, претње, туђе личне податке и рекламе. Правила

Још нема коментара. Буди први.