Папир све трпи, али не у Србији
Тужилаштво наређује да се спречи уништавање списа у државним институцијама. Технологија која би то учинила немогућим постоји деценијама, а Србија је има у сопственим законима.
Врховна јавна тужитељка Загорка Доловац наложила је 29. октобра свим главним јавним тужиоцима да од полиције хитно затраже мере којима ће се спречити уништавање службених списа у државним институцијама. У упутству се наводе сазнања да се документа уништавају у државним органима, банкама, Безбедносно-информативној агенцији и Војнообавештајној агенцији, а од тужилаца се тражи да провере има ли елемената кривичног дела из члана 328 Кривичног законика: уништење службеног списа. Непосредан повод је кривична пријава због наводног уништавања документације у Дирекцији Фонда ПИО, где су, како преноси Тањуг, чланови синдиката АСНС „успели да спасу” неколико црних кеса са исеченим папиром.
Дакле, док се чека нова влада, државом пролазе шредери.
Ништа од овога није ново. У октобру 2000, неколико дана после пада Слободана Милошевића, руководство Службе државне безбедности састало се и договорило да се компромитујућа документација уништи. Део досијеа је већ био спаљен. Нико за то никада није одговарао, и управо зато се данас понавља: ко је једном видео да се доказ може исећи без последица, исећи ће га и други пут.
Годинама слушамо о еУправи као доказу да је Србија модерна држава. А кад дође тренутак истине, испостави се да најважније ствари у овој држави и даље стоје на папиру, у ормару, на дохват руке ономе ко има највише разлога да их нема.
Како то раде државе које не желе да их сопствени службеници обришу
Технологија за ово постоји деценијама и није ни скупа ни компликована. Користе је банке, болнице и свака озбиљна фирма. Своди се на три правила.
Прво: сваки документ добија отисак прста и печат са временом. У тренутку кад настане, документ се преведе у јединствени код, као отисак прста, и независна установа му удари печат са тачним датумом и временом. Промените једно слово, отисак се више не поклапа и фалсификат је доказив. Замислите нотара који оверава сваку страницу оног часа кад је неко потпише, само што то ради рачунар, аутоматски, за све. Српски закон ово већ познаје: зове се квалификовани временски жиг и прописан је Законом о електронском документу. Држава га углавном не користи за себе.
Друго: у архиву се само додаје, из ње се не брише. Погледајте свој банковни извод. Погрешна уплата се не брише; додаје се нова ставка која је поништава, а стара остаје видљива заувек. Тако треба да ради и државна архива: складиште у које се може уписати, али из којег нико, ни директор, ни администратор, не може да обрише ни један ред а да то не остане записано.
Треће: копија стоји код неког ко нема интерес да је нема. Шредер у министарству не вреди ништа ако је копија сваког документа истог тренутка аутоматски отишла у Државни архив или код независне институције каква је Повереник за информације. Тамо министар нема кључ. Исто важи и за евиденцију ко је кад отворио који документ и ко је покушао да га обрише: и та евиденција иде ван установе, у реалном времену.
Ништа од овога није научна фантастика и ништа не тражи блокчејн, вештачку интелигенцију ни милионе евра. Тражи одлуку.
Где технологија престаје
Али будимо поштени: шредер једе папир, а не фајлове. Ниједан систем не штити документ који никад није ни ушао у систем. Зато технологија решава велики део проблема, али не и онај најважнији.
Најбољи пример није из Силицијумске долине него из Источне Немачке. После пада Берлинског зида, архиве Штазија су физички измештене из службе и предате независном институту, са правилима приступа која је прописао парламент, а не влада. Пољска и Чешка урадиле су исто са досијеима својих тајних служби. Технологија су били ормари са фасциклама. Радило је зато што су документа изашла из руку људи који су имали разлога да их униште.
Шта треба тражити од нове власти
Првог дана: забрана уништавања било какве документације у свим државним органима на годину дана, физичко уклањање шредера из најосетљивијих установа и преузимање архива под надзор тужилаштва и Државног архива. Затим централни електронски деловодник са временским печатом, архива из које се не брише, копије ван домашаја министарстава и лична кривична одговорност сваког службеника коме се документ „загуби”.
И једна ствар која се не мери технологијом. Права провера нове власти неће бити то што ће осудити сечење папира које је затекла, него то да ли ће сама, кад једног дана буде одлазила, оставити ормаре пуне.
Папир све трпи, каже народ. У Србији папир трпи тачно док неко не купи шредер.
Коментари
Напиши коментар
Коментари се објављују одмах. Уклањамо увреде, говор мржње, претње, туђе личне податке и рекламе. Правила
Још нема коментара. Буди први.
Аналитичари за Н1: могући ванредни локални избори после промене власти у Србији
После промене власти у Србији локалне самоуправе са тесним већинама могле би да падају једна за другом, а помињу се и ванредни локални избори уз председничке, оцењују аналитичари за Н1.
Агенција: СНС током кампање прекршио закон и у Сремској Митровици
Агенција за спречавање корупције утврдила је да је Српска напредна странка у 26 градова, међу којима је и Сремска Митровица, делила промотивни материјал без прописаних података о изради.
Гласање се понавља на 53 бирачка места, међу њима једно у Инђији и једно у Шиду
Републичка изборна комисија одлучила је да се гласање на парламентарним изборима понови на 53 бирачка места у Србији, међу којима су по једно у Инђији и Шиду.
Десет година власти СНС у Инђији: кадрови, конкурси и пијаца која није обновљена
Портал IN Medija објавио је преглед деценије власти Српске напредне странке у Инђији, са каријерама функционера, избором директора јавних предузећа и пројектима који нису реализовани.